Connect with us

Vijesti

MISTERIJA DIVLJEG DETETA IZ BOSNE: Dragan ga je odgajao i svemu učio, a kraj dečakove priče rastužio je ceo region

Published

on

Bilo je proleće 1988. kada je grupa lovaca usred šume u istočnoj Bosni, na tromeđi Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore, u čoporu vukova ugledala dečaka koji se kreće četvoronoške i reži.

Vučju su družinu ubili, a njega, raščupanog, izgladnelog, izgrebanog i prekrivenog modricama, skupa s lešinama zveri ubacili u kamion i odvezli u civilizaciju. Tamo, međutim, iz njega niko nije izvukao ni reč, ne jer nije želeo da govori, već što nije umeo. Dečaku nepoznatog identiteta i porekla, lovci su dali ime Haris, pa i prezime: Pućurica, pa mu tako naprečac odredili identitet, veru i naciju, onako kako su mislili da je ispravno pa ga predali merodavnim službama koje će ga – daleko od znatiželjne javnosti poslati na resocijalizaciju u Beograd.

Ova istinita priča poslužila je kao inspiracija za igrani film “Ničije dete” Vuka Ršumovića koji se s venecijanskog filmskog festivala vratio s tri nagrade. Od velikog značaja za ovaj film pokazao se razgovor s jedinim svedokom vremena, Draganom Rolovićem, čovekom koji se brinuo o dečaku.

Dete s drugog sveta

Dečak-vuk predat je upravo u njegove ruke, u prijemnu kancelariju nekadašnjeg Centralnog prihvatilišta za decu i omladinu u Beogradu, gde su vodili svi putevi zabludelih mališana iz cele bivše države, mahom zbog sitnih kaznenih dela, provala i džeparenja. Roloviću, tada 25-godišnjaku s tek godinom iskustva u radu s delinkventima, ovaj je delikatan zadatak poveren upravo zbog inovativnih metoda rada i sjajnih rezultata koje je postizao u kratkom vremenu. Posle skoro 25 godina od prvog susreta, Rolović se kristalno jasno sećao svega.

Advertisement

– Kad je stiglo, to dete je izgledalo kao s drugog sveta. Bio je visok, krupan dečak, plave kose i plavih očiju, s izrazito dugim rukama. Neprekidno je slinio iz nosa, pokazalo se, zbog hronične upale sinusa… Zapanjujuće bilo je otkriće nakon temeljnog lekarskog pregleda da maleni nije fizički oštećen ni na koji način. Zdravstveno zapušten, neuhranjen, s ogrebotinama po telu, ali bez ozbiljnijih povreda.

Premda je njegov uzrast procenjen na deset godina, Rolović tvrdi da je lako mogao imati i tri više. Kako su se sporazumevali? Gestikulacijom, odgovorio je u jednom intervjuu 2014. godine.

– Nije govorio, samo je ispuštao zvukove nalik režanju. Ipak, imao sam utisak da je razumeo većinu onoga što mu govorim. Vrlo se malo kretao, uglavnom bi sedeo ili čučao u dvorištu, sklopio ruke oko kolena i posmatrao svet oko sebe. Kad bi hodao, događalo se da padne pa smo pomislili da ima poremećaj centra za ravnotežu. Poslali smo ga na veštačenje ali ispostavilo se da je razlog banalan, da dečak ne zna da hoda u cipelama – pričao je Rolović i prisetio se da je Haris u početku neprekidno bdio.

Odbijao je da spava u krevetu, za ležaj je radije odabrao sto, a ponekad bi ga pronašli ispod stola u dnevnom boravku. A prehrana, to je posebna priča.

– Jeo je s poda, štiteći hranu, s obe ruke obavijene oko tanjra. Prvih meseci nije podnosio kuvanu hranu, a deca su nam prijavila da iz kante za smeće vadi kosti s ostacima sirovog mesa. Nije znao čemu služi umivaonik pa smo imali veliki problem da ga naučimo higijenskim navikama, kako ga kupati, a posebno seći nokte. Kasnije se privikao na stvari, recimo, četkicu za zube, koju je čuvao poput najveće dragocenosti…

Advertisement

Odgajatelj nije znao da protumači kako se i zašto s Pućketom, kako su ga nazivali, tako snažno povezao Žika, najsnažniji ali i najproblematičniji dečak u domu. Pod njegovom zaštitom, dečak-vuk ubrzo je naučio da posprema krevet, drži olovku, koristi metlu i lopatu ali i kako da se ponaša. Jer, nisu samo vukovi prihvatili tog dečaka, brzo su ga prihvatili i ljudi, pa i zavoleli, otkrio Dragan Rolović.

Tome je prethodio jedan važan događaj.

Susret s rotvajlerom

– Dobro se sećam toga dana, bila je nedelja i bio sam dežuran, kad je u dvorište doma uletio rotvajler. Deca su se razbežala, i tada je iz šetnje naišao Pućke. Ušao je u dvorište pa čučnuo, a pas se zatrčao prema njemu. Svi smo premrli od straha, ali on je ostao sasvim pribran. Ne znam da li mu je dečak nešto šaputao, ali pas se toliko umirio da ga je dečak, vodeći ga za ogrlicu mirnog kao pudlicu, odveo do kancelarije direktora gde smo ga svezali – prisetio se Rolović.

Za kratko vreme, Pućke se izborio za naklonost ostale dece. Premda su u početku zazirali od njega jer je bio drugačiji, nikad im nije bio meta. Nije dao na sebe i ubrzo je zaslužio poštovanje.

Advertisement

Ljude je prihvatio, tehnologiju nikako. Kada je prvi put vidio televizor, toliko se uplašio da su ga, vukući ga za noge, jedva izvukli ispod kreveta. Ali zato je satima znao da sedi na suncu i u ruci vrti kliker. Da ih baca u prašinu prema pravilima igre ipak nije uspeo jer mu je nedostajala koordinacija pokreta. No, kada mu je magična kuglica jednom upala u wc šolju, razbio ju je kao od šale.

Godinu za godinom, odgajatelji su ga naučili da hoda u cipelama, koristi pribor za jelo, upisao se u školu, naučio da čita i piše, izvodi najjednostavnije računske operacije. Samo u jednome osoblje nikada nije uspelo.

– S obzirom da je dečak dobro i brzo napredovao, zaključili smo da je u ranom detinjstvu ipak bio u kontaktu s ljudima. Nikada, međutim, nije ispričao ništa o svom najranijem djetinjstvu, načinu kako je dospeo u šumu, svojim roditeljima, tvrdeći da se ničeg ne seća. Nikada nismo saznali čiji je i odakle je. Kasnije nas je uveravao da se ne seća ni prvih dana u domu – pričao Dragan Rolović.

Biće da je, poput zveri koje su ga podizale, imao kratku memoriju. Ili je, pak, svoje formativne godine potisnuo u najskrivenije kutke svoje duše?

Zapravo, nije puno govorio čak ni onda kad je svladao veliki fond reči – kaže, pa se priseća dana kad je četiri godine kasnije Pućke napustio beogradski dom. Jer, kada su krajem 1992. zaduvali vetrovi rata, deca su vraćena u republičke centre za socijalni rad iz kojih su dolazili, tako i on.

Advertisement

Odlazak je teško pao i Pućketu i deci i nama. Radeći s ovakvom decom, investirate puno emocija. A o detetu poput Pućketa da se i ne govori. Na kraju, naslonio je glavu na moje rame, tražeći nežnosti i pažnje kao svako dete. Kad je otišao, plakali smo svi – seća se, dodajući da slučaj dečaka-vuka nije bio zabeležen u medijima

Bilo je to neko drugo vreme kada su se takve stvari držale ispod površine. Načelno, u interesu zaštite deteta – kaže.

Svoja sećanja rado je preneo i reditelju filma, jer kartoteka doma je uništena u požaru koji je izbio 1994, samo godinu dana nakon dečakovog odlaska. Među dosijeima koji su otišli u nepovrat bio je i onaj Harisa Pućurice. Kakve li simbolike: iste je 1994. otišao i Haris, na put bez povratka. Deca iz doma pričala su da se po povratku u Bosnu opet odmetnuo u šumu, ali u sivomaslinastoj, vojnoj odori. I tako se zatvorio krug. Kažu i to da je poginuo od zalutalog metka. U istoj šumi iz koje su ga izvukli lovci ili nekoj drugoj, u ovoj odori ili onoj, pucajući po svojima, ko god oni bili… Nikad nećemo saznati. Jedini koji je znao bio je Žika, Harisov prijatelj iz doma koji je takođe otišao na put bez povratka.

Niko je ipak postao neko

Sklapanjem mozaika lako se spoznaje da Haris nije dočekao ni punoletstvo, da je poginuo pre 18. rođendana. Za života, niko ga nije tražio niti je on ikoga tražio, on je bio i ostao “ničije dete”. Pa, ipak, o njemu se snimaju filmovi, pišu novinski članci: niko je za svog kratkog života ipak postao neko. A priča o Harisu Pućurici, dečaku bez identiteta, ostaje i priča o apsurdu svih ratova, pa i onog krvavog na Balkanu, u kojem je čovek čoveku bio čovek, dok mu vukovi podižu decu. No, svi oni koje je duboko potresla njegova sudbina žele da veruju da Haris – ili kako god bilo pravo ime divljeg dečaka – punim plućima udiše slobodu i da negde u planinskim vrletima gde ga lovci neće pronaći i danas pleše s vukovima.

Advertisement
Pročitaj cijeli članak
Advertisement
Komentariši

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Vijesti

Šok odluka Dejana Dragojevića: U čudnom trenutku primijenio drastičnu mjeru, izbrisao Nikolićku, svi se pitaju samo jedno!

Published

on

By

Dejan Dragojević, njen dečko, pobjednik pete sezone “Zadruge”, nema želju da se oglašava za medije po pitanju brojnih postupaka svoje djevojke, ali je jedan njegov postupak prošao i te kako zapažano.

Nedavno, Dragojević je promijenio fotografiju na Viberu, te odlučio da stavi samo svoju fotografiju, bez djevojke, kako je bilo ranije.

Podsjetimo, Dragojević je, kada je ušao u Zadrugu Aleksandrin bivši dečko Filip Car, upitao svoje pratioce na Instagramu: “Da li su vam normalne situacije koje se dešavaju trenutno u rijalitiju”.

Pored ovoga, Dejan je sa svog Instagrama uklonio i jednu od najemotivnijih poruka posvećenu svojoj nježnijoj polovini.

.

.

.

.

.

.

.

Pročitaj cijeli članak

Vijesti

Na TikToku tvrde da Buba Corelli više nije sa Petrom! A, šta je sa Jasminom?!

Published

on

By

Mnogi tvrde da Buba Corelli živi kao u haremu i da ima dvije djevojke, Jasminu Đuderiju i Petru Cupan, kao i da one znaju jedna za drugu i da nemaju ništa protiv toga. Ipak, i u njihovom ljubavnom gnijezdu postoje nevolje, a više je nego očigledno da se reperove izabranice međusobno ne podnose i ne slažu najbolje.

U prilog tome govori i indirektno prepucavanje preko društvenih mreža. Jasmina javno proziva Petru i karakteriše je kao “ljubavnicu”, a sebe kao reperovu ženu, a nedavno je na Tik Toku napisala kako Petra zvuči kao muškarac.

S druge strane, Petra samo lajkuje negativne komentare za Jasminu, ali ne odgovara na njih. Ono što je zanimljivo jeste da se obje strastveno bore za Bubinu naklonost, pa tako kopiraju jedna drugu. Tako na primjer, čim Jasmina ode na manikir i to objavi na Instagramu ili TikToku, istog ili narednog dana to uradi i Petra. Ili obrnuto.

Čim Petra obuče haljinu i ispozira na jednoj nozi, poslije nekoliko dana to uradi i Đuderija.

Čini se da ove dvije dame imaju iste ili slične stvari u garderoberu, pa tako nose identične odjevne kombinacije, haljine, košulje, pantalone, pa čak i cipele, a slike objavljuju na društvenim mrežama.

Na društvenim mrežama se vodi polemika oko previše sličnosti između Bubinih izabranica, a mnogi misle da su njih dvije zapravo u odličnim odnosima i da na ovaj način samo privlače pažnju.

Najsvježija informacija koja nam dolazi upravo sa Tik Toka “govori” da su Buba i Petra raskinuli. Dodatak “I šta ćemo sad” izazvao je mnoštvo komentara pa jedni “ne mogu sebi doći od šoka”, “drugima život više nema smisla”, “Buba sultan ima rezervu”…

A na istoj društvenoj mreži objavljen je video u kojem je predstavljeno objašnjenje ovog “ljubavnog trougla”, odnosno ko koga “prati”, ko koga “ne prati”. Nema potrebe naglašavati da je situacija izuzetno zamršena. Svaki zaključak o ovom odnosu donosite na sopstvenu odgovornost. Simbolično, ovo objašnjenje prati pjesma Ace Lukasa aforističnog naslova “Gotovo”.

Advertisement

Video pogledajte ovdje

.

.

.

.

Pročitaj cijeli članak

Vijesti

Ivanu Knoll od početka SP-a zapratilo 400 hiljada ljudi, prvi milion proslavila s Nusretom!

Published

on

By

Atraktivna hrvatska navijačica Ivana Knoll ne prestaje privlačiti pažnju otkako je otputovala na Svjetsko prvenstvo u Katar, a to najbolje potvrđuje činjenica da je od svog odlaska tamo dobila više od 400.000 novih pratitelja na svom Instagram profilu.

Hrvaticu koja bodri Vatrene bilo je gotovo nemoguće ne primijetiti, a naročito zbog izazovnih navijačkih stajlinga u kojima su u prvom planu istaknute njene obline.

Ivana je osvanula na naslovnicama brojnih svjetskih medija, a sada se pohvalila i kako je od dolaska u Katar zapratilo više od 400.000 novih pratitelja na Instagramu.

“Hejteri, kako ćete sad spavati”, napisala je Ivana na storyju kojim se pohvalila nevjerovatnom brojkom.

Svoj prvi milion pratitelja koje je skupila na profilu, Ivana je odlučila i proslaviti, a tu priliku iskoristila je da posjeti restoran turskog kuhara i mesara Nusreta, poznatijeg kao Salt Bae. Nakon večere, nije propustila ni da pozira u zagrljaju kuhara.

Navijačica plijeni pažnju u Kataru posebice zbog strogih pravila odijevanja, koje se naročito odnose na žene, što za nju ne vrijedi. Pravila nisu spriječila ni da Ivana izmami osmijeh na lice šeicima, koji su čak podigli telefone i da je fotografišu.

Ivana ja, inače, iz Čapljine, a za medije je pred samo putovanje u Dohu otkrila kako od igrača iz BiH rado prati Edina Džeku, kao i to da joj je on i najatraktivniji.

.

.

.

.

Pročitaj cijeli članak

U TRENDU

Copyright © 2014-2022 Atraktiva.Net