Crvena zvezda je u još jednu košarkašku sezonu ušla sa visokim ambicijama, šuškalo se o potencijalnoj borbi za TOP 8 Evrolige, ali evo, šest kola pre ovog takmičenja ostatak sezone će biti “rekreativne” prirode, s obzirom na to da su šanse propuštene. Prilika za nešto više je izgubljena zbog više faktora, a jedan sigurno jeste i iznenađujuća transfer politika.

Nije novost da Crvena zvezda ili Partizan promaše sa nekim pojačanjem, primera radi, crno-beli su doveli Vladimira Brodzijanskog tokom sezone, ali su uvideli da se uklapa u njihove planove i Slovak je otišao dalje, nije se zadržao. A, i zašto bi? Samo bi koštao klub, dok Zvezda nije bila takva prema svojim “promašajima”.

Ruku na srce, bilo ih je dosta više. Jedna od najvećih grešaka Zvezde jeste izbor prvog plejmejkera, kada je stigao Džejlen Adams iz Australije, košarkaš se nije snašao i nije bio spreman da se nosi sa činjenicom da mora da bude organizator igre u klubu koji igra Evroligu. Međutim, čak nije ni on najveći problem, on se pokupio i otišao, raskinuo je ugovor.

Dosta veći problem jeste dolazak Miroslava Raduljice, kada je roster već bio kompletiran i kada je bilo svima jasno da ovaj igrač nije igrao ozbiljnu košarku godinama.

Ipak, na Malom Kalemegdanu su smatrali da je ovo potrebno pojačanje za klub…

Surovo, ali ovde je odgovor jednostavan – nema funkciju, ne služi ničemu.

Raduljica je u klub stigao pred sam start ABA lige, 28. septembra, samo dva dana pre nego će krenuti takmičenje na Jadranu. Potpis ovog košarkaša je u prvi mah bio čudan iz nekoliko razloga, a kao prvi jeste činjenica da ima 35 godina.

Odmah do toga je i činjenica da je on prethodnih šest godina proveo u Aziji, daleko od ozbiljne košarke potrebne za nadmetanje u Evroligi. Kada se na to sve doda i činjenica da je već nastupao za Partizan, a gde Delije imaju određene stavove, sve to postavlja još veće pitanje “Zbog čega”?.

Takođe, Raduljica je stigao na već kreiran roster, centarsku liniju su činili Hasan Martin, Ognjen Kuzmić, a na poziciji četiri su bili Dalibor Ilić, Filip Petrušev, Ben Bentil, kao i Luka Mitrović koji češće igra na poziciji pet.

Sve u svemu, previše “zašto”, a premalo “zato” je dobijeno sa Malog Kalemegdana. Kada se na to doda i činjenica da je Raduljica dobio dvogodišnji ugovor, to samo duplira pitanja uz godišnju zaradu koju ima ovaj prekaljeni centar.

Još jednom je odgovor surov, ali poprilično jednostavan – nije doneo ništa.

Miroslav Raduljica je stigao u klub kao bivši reprezentativac i osvajač brojnih medalja sa nacionalnim timom. Istina, ali to je sve ostalo u prošlosti, kao i činjenica da je nakada nastupao u NBA ligi. Poslednju medalju sa Srbijom je osvojio 2016. godine, kada je igrao za Panatinaikos i kada je imao 28 godina, bio je u punoj snazi.

Već po dolasku i u prvoj utakmici se videlo da Raduljica nema kondiciju, da je van trenažnog procesa i van ikakvog ritma za košarkom.

Raduljica je stigao u klub u septembru, a u timu je odigrao pet utakmica u ABA ligi, gde je prikupio ukupno 34 minuta na parketu, a gde je Zvezda odigrala čak 21 kolo. Drugim rečima, od mogućih 840 minuta, Raduljica je na parketu proveo tek četiri odsto vremena, što je mizerno.

Međutim, ako iko smatra da je to loše ili slabo, učinak u Evroligi je još impozantniji. Raduljica je odigrao tri utakmice u Evroligi, a na parketu je proveo 13 minuta i 30 sekundi. Čak i na tim mečevima je bio kao primoran da se pojavi. Jednostavno, bez učinka, bez želje, ali i bez dovoljnog kvaliteta.

Pored ovih mečeva, centar je više služio za slikanje sa ekipom, posmatranje iz prvog reda i prezentaciju Zvezdinih majica koje se pojavljuju u šopu u ulazu pored. Čini se kao da je Raduljica ispunio srpski san – da prima platu o kojoj mnogi sanjaju, a da ne radi ništa…

Međutim, uspeo je Raduljica jednom da zaseni publiku, ipak, to je bilo zbog njegovih čizama u kojima je ušetao u Pionir na parket, dok je na sebi imao i još jednu majicu Zvezde.

(Telegraf.rs)