U subotu 14. avgusta, u akciji Društva za zaštitu i proučavanje prica Srbije i i policijskih službenika stanice iz Odžaka, otkriven je novi slučaj nezakonitog lova na prepelice uz korišćenje elektronskih vabilica.

Kako su napisali iz Društva, pet osoba od kojih su tri imale puške, zatečeno je u ataru sela Srpski Miletić, a na njivi na kojoj su lovili pronađene su tri Zakonom zabranjene vabilice. Policajci su osumnjičene pozvali na razgovor u policiju i oduzeli im jedanaest pušaka.

Kako nezvanično saznaju iz Društva, jedna od osoba koja je zatečena u lovu je v.d. predsednika lokalnog lovačkog udruženja.

Pored ovog, juče ujutru, 15. avgusta otkriven je i sprečen još jedan slučaj korišćenja elektronskih vabilica u okolini Gornjeg Milanovca. O slučaju je odmah obaveštena policija i tužilaštvo. „Budući da su dve elektronske vabilice bile postavljene u neposrednoj blizini lovno-tehničkog objekta „lovačka čeka“, od policije i tužilaštva je zahtevano da se ispita odgovornost lovočuvara i upravnika lovišta.

Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zahvaljuju se policiji na reakciji i želji da se iskoreni krivolov prepelica u Srbiji. 

All photos: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Ne vole baš svi da se fotografišu, a jedan od onih koji ne okleva da to pokaže je – pas Sparki. Kad god treba da pozira on napravi smešnu pozu tako da izgleda da topi u naručju svog vlasnika, Kenedija Simonsa. Izgleda kao da je od plastelina!

Iako on kaže da Sparki ima neku vrstu tolerancije prema fotografijama, kada se umori – jasno daje do znanja da ne želi više. “Kad se slikam s njim, raspoložen je neko vreme – a kad to prođe, jednostavno se sruši ovako, to je skoro kao da se ljuti. Najsmešnije je što me gleda tada krajičkom oka kao da ne pita: Jesmo li završili?”, rekao je Kenedi za The Dodo.

Kenedi inače radi kao veterinarski pomoćnik i poznat je po tome što je udomio pse sa posebnim potrebama. Jedan od njih je Sparki, koji je stigao kada ga se njegova porodica odrekla. Slomio je nogu i morali su da je amputiraju. Tadašnji vlasnici nisu želeli psa sa invaliditetom i ostavili su ga. Srećom, u njegov život je baš tad ušetao divni Kenedi!

Bez obzira na nedostatak, on je nestašan i radoznao dečak, kaže Kenedi. Iako je mali i lagan, veoma je aktivan i može se videti kako se igra sa drugim većim psima, veoma srećan i bez ikakvih problema. Jedino što mu se ne sviđa nakon određenog vremena je kamera, ili više od toga što mora dugo da pozira. Zato koristi svoju “žele tehniku”.

U njegovom domu on je veoma voljen pas. Uživa u druženju sa svoja dva brata i njihovim voljenim Kenedijem, koji ih obožava.

Sparki je pas bez noge, ali definitivno – pas sa stavom. Podelite njegovu priču!

All photos: The Dodo / Kennedy Simmons

Hugo je štene koje su volonteri Udruženja Subotičke njuškice pronašli ispred higijenskog. Imao je obrijanu jednu nogicu, kao da mu je skoro vađena krv, a niko ga ranije nije viđao, pa su se svi pitali odakle se samo „stvorio“. Nakon objave na stranici, javio im se jedan dečko koji je zapravo bio njegov spasitelj i objasnio im šta se desilo.

Miloš je iz auta primetio Huga da leži na putu pored njiva gde nema ni kuća ni prolaznika, sažalio se, zaustavio i povezao ga sa sobom. Ubrzo je primetio da je Hugo bolestan, bio je toliko slab, da se uopšte nije kretao, stalno je ležao.

Odneo ga je u veterinarsku ambulantu, gde su mu urađeni testovi koji su pokazali da ima babeziju i dobio je terapiju. Vraćajući se od veterinara, Hugo je imao proliv i ukakio se u autu ispod sebe. Miloš je stao da očisti auto i Huga da se ne bi skroz umazao, međutim, iznenada, Hugo koji je do tada stalno ležao i nije se kretao iskoristio je taj jedan momenat i pobegao.

Miloš ga je tražio po svim okolnim ulicama, nije mu bilo jasno kako je do malopre skoro nepokretan pas jednostavno nestao. Pokušavao je da ga pronađe i sledeća dva dana i već je izgubio nadu da je živ, s obzirom na to u kakvom stanju je bio prethodno.

Međutim, desilo se nešto neočekivano. Pošto je Hugo dobio terapiju, njemu je postalo mnogo bolje i počeo se kretati u okolini centra ta dva dana, tako su ga volonteri i primetili i sklonili sa ulice. Miloš je video objavu na njihovoj stranici, javio im se i ispričao celu priču. U smbulanti su pronašli podatke Hugovog lečenja na Miloševo ime i dogovorili se da ćemo ostatak lečenja oni preuzeti.

Miloš im je tada rekao da bi jako želeo da uzme Huga kod sebe, ali da je trenutno u pregovorima oko selidbe i da će se javiti kad bude završio, ako bude imao uslove da zadrži Huga. Nisu se previše nadali, a kako je Hugo potpuno ozdravio, a njihov broj pasa se konstantno povećava, dok mesta nemaju, pre nekoliko dana su Huga objavili za udomljenje.

Nakon objave, Miloš im se javio sa lepim vestima! Preselio se u kuću i sada ima sve uslove da pruži Hugu dom! Veće radosti u tom momentu nije bilo… Hugo je sada vlasnički pas i uživa kod svog spasitelja Miloša, možete li to da zamislite? Kako sudbina sve namesti. Jedna prelepa, predivna priča sa srećnim krajem.

All photos: Udruženje Subotičke njuškice.