Koncentacija toksičnih i kancerogenih metala bor, arsen i litijum povećana je u reci Jadar od tri do 17 puta i to nizvodno od lokacije na kojoj je Rio Tinto obavljao istražna bušenja. Dragana Đorđević, doktor hemijskih nauka, kaže za Balkan Green Energy News da su ovo rezultati analize sa terena i tvrdi da je zagađenje posledica istražnih radova Rio Tinta. Sada bi država trebalo da uradi detaljne analize da se vidi kakve su posledice ovog zagađenja po životnu sredinu, dokle je to zagađenje stiglo, i da se o tome obaveste građani, ističe Đorđević.

Slika je simbolična.

Dragana Đorđević, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu, kaže da je ideja analize vode reke Jadar bila da se pokaže kakav je uticaj istraživanja ruda litijuma i bora koje je u dolini ove reke sproveo Rio Tinto, ali i da se vidi kakve bi mogle da budu posledice planiranog otvaranja rudnika litijuma, koje je trenutno zaustavljeno.

Naime, kako se navodi na Balkan Green Energy News, Rio Tinto je napravila oko 500 istražnih bušotina, a zasad se zna da je iz oko 30 na površinu izlazila toksična rudna voda iz okruženja rudne glave (stene) koja je bogata borom, arsenom, litijumom, kadmijumom. Ta voda je, kako kaže Đorđević, oduvek bila ispod zemlje, prirodno, ali sada je oslobođena bušenjem koje je obavio Rio Tinto. Toksična voda, prema njenim rečima, je treći pojas voda ispod površine zemlje. Iznad nje su presoljene vode, ostatak miocenog mora, i nije poželjno da ni one izlaze na površinu jer povećana koncentracija natrijuma loše utiče na zeleni pokrivač, a skroz pri vrhu je pitka i čista voda.

Toksična voda se prilikom izlaska na površinu meša sa ovim vodama, ali verovatno nalazi i druge podzemne puteve kroz zemlju, naglašava Đorđević za Balkan Green Energy News.

Analizom uzoraka utvđeno je prisustvo toksičnih voda na površini oko bušotina, ali se onda otišlo korak dalje, pa su oktobra prošle godine uzeti uzorci vode i sedimenta iz reke Jadar. Sediment je, kako navodi Đorđević za ovaj portal, važan jer predstavlja „arhiv zagađenje“ čija će analiza pokazati kada je nastalo zagađenje, da li je skorije ili dalje prošlosti, ali za obradu tih uzoraka je potrebno više vremena.

„Pokazalo se da je ispod rudne zone koncentracija bora veća 17 puta, arsena devet puta i litijuma tri puta. Ta tri elementa u kombinaciji predstavljaju otisak prsta rudne zone, rudnog tela litijuma i bora u Jadru“, navodi ona.

Balkan Green Energy News je zatražio komentar kompanije Rio Tinto, ali ga, kako navode, nisu dobili.

Upoznali smo vas sa jednim šarmantnim gospodinom Mršom kome je u jednom momentu svog života, početkom decembra, ustanovljeno da je najverovatnije pozitivan na FIP. U to vreme jako je lepo jeo, ali je bio apatičan, tužan, dlaka mu je bila nakostrešena, a parametri krvi koji su ukazivali na FIP su se pojačavali. Započelo se sa lečenjem. Pred njim je bilo 84 dana lečenja i 84 doza injekcija. Dali su sve od sebe da Mrši pruže šansu za život, piše Minja cat.

„Bilo je tu i uspona i padova i plakanja i cmizdrenja i želje da odustanemo i sa njegove i sa naše strane, ali smo izgurali ovo zajedno. On se još uvek bori sa problemima sa pankreasom, ali više svakako nije u prvoj mladosti pa ćemo suplementima i to da rešavamo i ubuduće“, napisali su tada iz Cat Shelter Felix. Jedan FIP ratnik postao je FIP pobednik!

A ovaj dečak se ponovo javio i toliko je srećan što nema više bockanja, da su ga pre nekoliko dana sreli kako galopira po dvorištu, penje se i vere po drveću. Iz azila su toliko srećni što se muka zvana FIP konačno završila.

All photos: Cat Shelter Felix.

Pažnja, pažnja! Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore poziva osnovne i srednje škole da se priključe prvoj #BioVal akciji za reciklažu!

Kako? Oformite kreativni školski tim, pokažite im praksu reciklaže u vašoj školi kroz video, crtež, pesmu, strip, fotografiju i slično – vi birate vid kreativnog izraza i broj đaka u timu.

Zašto? Želja im je da istaknu važnost reciklaže i zajedno sa Crnogorskim Društvom Ekologa najkreativnije nagrade sadnicama!

Do kada? Prijave možete poslati do 18. marta kada se obilježava Svjetski dan reciklaže

Kome? Prijave slati na [email protected]