Kako su napisali na stranici Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, orao bradan je davno iščezla ptica Srbije i Balkana, a jedan od razloga za to jeste namerno trovanje životinja. Naglasili su da ova više nego moćna ptica ima šanse za povratak „samo ukoliko svi zajedno radimo na tome“.

Photos: Pixabay.

Iz Društva dodaju da orlova bradana nema nigde u regionu. Kako kažu, vrsta ima izrazito razvijenu zavičajnost. Ako nestane, kao i druge krupne grabljivice, vrlo teško se vraća na nekadašnja staništa. Na celom Balkanu nema više bradana. Ima ih samo na ostrvu Krit. Na Alpe su ih naselili, a čitav taj proces trajao je preko četrdeset godina.

Još jedan takav primer su orlovi ribari. U proleće i jesen tokom seobe u Srbiji ih ima na gotovo svim vodama, ali ne pomišljaju i da ostanu i gnezde se ovde, već odlaze na sever odakle su poreklom.

U skladu sa tim, Društvo zajedno sa brojnim partnerima radi na istraživanju i sprečavanju trovanja divljih i domaćih životinja, ptica i sisara širom Srbije. Pozivaju vas da se priključite i pomognete da na naše nebo svi zajedno vratimo bradane, crne strvinare, bele kanje i mnoge druge ptice. Za više informacija u vezi sa trovanjem pogledajte OVDE.

U subotu 14. avgusta volonteri Udruženja Subotičke njuškice imali su, pored svih obaveza oko životinjica o kojima brinu, još jedno spasavanje psa koje im je ispunilo dan.

Ljudi iz Subotice čuli su zavijanje i izašli iz dvorišta da provere šta se desilo. Javili su volonterima da se pas nalazi u poprilično dubokoj rupi od otvorenog šahta u dvorištu napuštene kuće i da ne može sam da izađe. Najpre su pokušali sami da ga izvuku, ali nisu imali čime, a pritom je i režao.

Jedan od volontera iz Udruženja otišao je kako bi pokušao da ga izvuče. Uz pomoć povoca je uspeo i pas je za tili čas bio napolju. Očitali su mu čip, srećom imao ga je! Došli su do adrese vlasnika i odneli ga kući.

Ispostavilo se da je to pas koga su vlasnici uporno pokušavali da pronađu već nekoliko dana. Objasnili su im da im je pobegao kad je bila grmljavina. Mili pas zove se Vuki i već 12 godina je kod njih. A njegov čovek je prešao autom 80 km tražeći ga. I evo, Vuki se vratio njima uz pomoć divnih ljudi!

All photos: Udruženje Subotičke njuškice.

Kako je Fondacija za zaštitu ptica grabljivica napisala na svojoj stranici, najuspešniji program zaštite ugrožene vrste, ne samo u našoj zemlji već i na Balkanu, je program upravljanja populacijom beloglavih supova. Kako kažu, opšta podrška omogućila je ove rezultate, ali među njima izdvajaju se i napori grupe alpinista i pojedinaca.

Jedan od njih je, navode, i Saša Preradović, vrhunski fotograf ptica u Srbiji. Ovih dana on je radio monitoring prstenovanih supova koji nemaju krilne markice pa su njihovim tehnikama praćenja nevidljivi.

Zabeležen je i prvi sup koji je u Srbiju došao sa Apenina iz Italije. Ovaj sup je deo programa naseljavanja beloglavih supova u Italiji u kojoj je iščezla ova vrsta.

Zabeležen je i prvi sup koji je došao iz Grčke. U Grčkoj ima malo supova i malo njih markiraju pa su retke prstenovane ptice. Smatraju da verovatno ima još ovakvih neotkrivenih prstenovanih supova, jer klasičnim nadzorom ostaju nevidljivi.

Kako navode, tu su i naši supovi kojima su otpale krilna markice, kojima je prosečni vek 5 godina, a među njima su i najstarije jedinke. Beleženje ovih ptica je važno za odredređivanje prosečnog životnog veka naših supova i starosne strukture jata. Najstariji zabeleženi sup je živeo 24 godine, ali iz Fondacije veruju da ih ima još starijih jer prstenovanje supova u Srbiji je počelo davne 1986. godine.

U otkrivanju najstarijih supova očekuju da će im najviše pomoći klopka kojom će najlakše moći da na uhvaćenim pticama pročitaju metalne prstenove koji su jedina trajna markacija kod ptica.

All photos: Saša Preradović.