Grad Lester ulaže velike napore da pretvori što veći broj autobuskih stanica u pravi raj za pčele.

Trenutna mreža sadrži 30 autobuskih stanica sa krovovima na kojima je umesto lima – posađena trava obogaćena mnoštvom divljeg cveća, sve u cilju da privuče i održi vredne pčelice čiji je broj poslednjih godina u padu.

Ideja je da ove autobuske stanice budu njihova utočišta, ali da uz to i pospeše oprašivanje. Uz ogroman podstrek za pčele, ovi zeleni krovovi koji su definitivno oaza za insekte, treba i da ulepšaju grad i učine ga šarenolikim, zdravijim mestom.

Iste autobuske stanice postavljene su i u Utrehtu, a brojka je fascinantna – čak 300 autobuskih stajališta u nameri da pomognu pčelama, ali i poboljša biodiverzitet u urbanoj sredini.

Bravo za ideju! 

All photos: Clear Channel.

Već znamo koliko su mace posebne i izuzetne životinjice, pa čak dolazimo do toga da druženje sa macama ima terapeutsko dejstvo. Sa macama, ljudi se jednostavno osećaju lepše.

Jedna popravna ustanova u Indijani doživela je fantastičan rezultat kad su uzeli mace iz prihvatilišta i doveli ih na druženje sa onima koji borave na tom mestu, da bi videli da li će postojati neki, bilo kakav uticaj.

Tako je počeo program pod nazivom FORWARD. koji su pokrenuli Liga za zaštitu životinja i popravni dom Pendlton u Indijani. Sam koncept programa bio je uzimanje mačaka iz prihvatilišta i omogućavanje zatvorenicima popravne ustanove da brinu o njima. Ovo se pokazalo uspešnim za obe strane.

Mnoge mace koje su bile u prihvatilištu postale su asocijalne, zbog zlostavljanja, lošeg postupanja i slično. Zbog toga ih je bilo teško udomiti.

Ovaj program pomogao im je da vrate poverenje u ljude i na taj način bude olakšan pronalazak novog doma. Počele su da veruju ljudima, navikle su se na njihovu blizinu. Zatvorenici su čistili za njima, mazili ih, negovali i hranili. Čak su im pravili igračkice, kapice i odelca.

Naučili su kako da brinu o drugom živom biću, dozvolili sebi da ih dotakne ta iskrena emocija, naučili su da nekoga vole.

Upoznali su se sa odgovornošću, komuniciranjem u grupi bez nasilnih mera za rešavanje problema, a uz to su stvorili bezuslovnu ljubav prema ljubimcima, što je bilo nešto što neki od njih nikada nisu osetili.

Ovaj program je bio u toj meri uspešan da su se slični pojavili širom Amerike.

Koliko su ih samo inspirisale. Uspele su da probude u njima nešto prelepo. Motivisale su ih da se upišu u školu, poštuju pravila, zaposle, poboljšaju svoju higijenu. Prisustvo životinja izvuklo je njihovu smirenost na površinu i pojačalo duh zajednice. A ko bi drugi u tome pomogao, nego – mace lično! 

All photos: Pendleton Correctional Facility – FORWARD.

O njoj smo napisali niz tekstova. I svaki put se iznova oduševimo njenom hrabrošću, napretkom, željom za životom. Sećate se? Pegi je pronađena na putu Lalić-Odžaci. Ležala je nepomično i pogledom molila za spas. Ko zna koliko dugo niko nije zastao. A onda se sve preokrenulo. Naišao je jedan Nikola za koga ona nije bila nevidljiva, a brigu o njoj preuzelo je Udruženje za zaštitu životinja „Ruka šapi“ iz Odžaka. Podsetite se čitave njene priče.

I sada, nakon ogromne borbe, zalaganja, pružene ljubavi, Pegica više nema tužan, nesrećan pogled, niti rane po telu pune crva, nije više iznemogla i slomljena. Postala je razigrana, jaka devojka puna života. Pregurala je sve, i sada gleda samo napred.

Eto je, vesela, dobra i veeelika. Boravi u pansionu u Novom Sadu. A dok čeka svoj savršen domić, neku finu kuću sa dvorištem i nekoga ko poznaje ovu rasu, koja je apsolutno posebna i predivna, leči se od srčanog crva, i rekli bismo da sjajno napreduje!

Da pružite dom ovom psećem savršenstvu, kontaktirajte Udruženje za zaštitu životinja „Ruka šapi“ iz Odžaka.

All photos: UZZŽ Ruka šapi.